Ako ste zainteresovani da saznate zašto je breskva dlakava odnosno breskve dlakave, onda ste na pravom mjestu!? Narandžasto koštičavo voće – breskva(e) je poznato po taknkom sloju sićušnih dlačica koje prekriva njegovu spoljašnjost….
Bez obzira da li uživate u baršunastoj koži ili više volite da je ogulite, možda ćete se zapitati zašto su breskve uopšte razvile ovu jedinstvenu osobinu – “dlakavost”.
Dok neke biljke koriste trnje i otrov te tako pasivno odvraćaju predatore, breskve uzvraćaju dlakama!
Prema svim receptima, insekti su iritirani finim čekinjama i stoga se neće zadržati dugo nakon što slete na plod. Ovo ih sprečava da prave obrok od mekog ukusnog za ljude slasnog zalogaja ili da polažu jaja u breskvu.
Pored kontrole štetočina, dlačice od breskve je i prirodni konzervans. Ista delikatna koža i meso koji breskve čine podložnim gladnim bubama dovode ih u opasnost od truljenja pod određenim okolnostima.
Pošto voda podstiče bakterije, višak vlage na hrani može ubrzati propadanje. Sićušne dlačice na breskvi odlažu ovaj proces tako što sakupljaju kapljice kondenzacije i drže ih dalje od kožice ploda a breskva zauzvrat osajte još neko vrijeme ukusna i čvrsta.
Za razliku od mnogih proizvoda koji se prodaju u supermarketima, moderne breskve nisu rezultat selektivnog uzgoja. Fosilizovane koštice pronađene u Kini sugerišu da su breskve slične onima koje jedemo danas rasle bez ljudske intervencije u eri kasnog pliocena.
To ne znači da se nismo bavili usjevom u novijoj istoriji. Nektarine su samo vrsta breskve koju smo uzgajali da bude glatka, i kao rezultat toga su podložnije prijetnjama.
Ali čak i sa verzijama bez dlake na tržištu, i dalje postoji potražnja za nejasnim breskvama koje su cvjetale u prirodi milionima godina.
(Avaz)
