Prvo ovogodišnje zaduženje je uspješno obavljeno. Vlada Srpske je ofanzivno krenula već u januaru sa prodajom trezorskih zapisa. Na osamdeset sedmoj aukciji na banjalučkoj berzi prodato je 10 hiljada trezorskih zapisa za skoro jedanaest miliona maraka po kamatnoj stopi od 4 odsto.
Iako je prvobitni plan bio da se zaduže 10 miliona, Vlada se zadužila za skoro milion više. Zbog sankcija Republika Srpska ne može izaći na inostrano tržište, pa je bilo očekivano ovo zaduženje na domaćem.
„Ukoliko bi došlo do opcije da se zaduži na stranom tržištu, to je moguće samo kod Mađarske ili Srbije, ali možemo sumnjat da oni imaju toliko sredstava za osloboditi koliko je potrebno Srpskoj, da bi izgurala godinu. Pretpostavka je da će opet morati na domaćem tržištu kapitala“, poručuje Siniša Vukelić, novinar i urednik portala “Kapital”.
Vlada Republike Srpske u dokumentu budžeta za ovu godinu nije navela do kojeg tačno iznosa namjerava kratkoročno da se zadužuje. Ali u Odluci o kratkoročnom zaduženju prodajom trezorskih zapisa Republika Srpska ne smije da premaši prag zaduženja od 8 odsto ostvarenih prihoda u prethodnoj godini, što znači da može da se zadužuje kratkoročno do 337 miliona.
„Ono što znam je da se Republika Srpska u ovoj godini zadužuje za 200 miliona maraka manje nego u prošloj, što je dobro. Budžet je takav kakav jeste, i on ima potrebe kakve ima“, poručuje Srđan Todorović, šef Kluba poslanika SP-a u NSRS.
U ovoj godini planirana su i dugoročna zaduženja od 810 miliona maraka na stranim finansijskim tržištima, a 141 milion na domaćem, što je u ukupnom iznosu 951,7 miliona maraka.
„Tendencija Republike Srpske u posljednjim godinama je da se što više zadužuje, i ne volim što poredim sa Federacijom, ali to nam govore uporedni pokazatelji, kada dođu izvještaji, da se Republika Srpska puno više zadužuje, a što je još veći problem, RS plaća kamate mnogo veće nego Federacija“, kaže Mira Pekić, poslanik PDP- a u PD PS BIH.
S obzirom na sankcije koje predstavnici vlasti imaju, zaduženja na domaćem tržištu bi mogla da budu vrlo česta, a minimalne kamate su, očekivano, 6 odsto, dok su u Federaciji oko 3 odsto. Ipak, premijer Srpske tvrdi da je situacija pod kontrolom.
„Dug Republike Srpske od 6,2 milijarde maraka, na BDP koji nije zvanično objavljen, ali biće u narednim danima, je 40,3 odsto BDP – a. A limit je 60 odsto, pa vi sad vidite. A gdje je onih 2 odsto što ste prošli put govorili? – Nije tačno.“ – rekao je Višković.
Bez obzira na limit, ono što je Radovan Višković prećutao, ukupan dug Republike Srpske je duplo veći od Federacije BiH. Na koji način?
Iako nema zvanično objavljenih podataka koliko je tačno BDP entiteta za 2023. godinu, podaci iz 2022. govore da je Federacija imala bruto društveni proizvod od 29,4 milijarde maraka, sa rastom od 2,9 odsto do septembra 2023. Dok je Republika Srpska u istoj godini imala duplo manji BDP od 14,5 milijardi, a rast u trećem kvartalu prošle godine je takođe bio manji – 2,1 odsto.
Kada se uporedi fiskalna snaga Republike Srpske i Federacije BiH, iako je nivo duga maltene jednak, kada se stavi u odnos sa BDP – om, dug Republike Srpske je duplo veći.
S obzirom na to da je ukupan dug Republike Srpske 6,2 milijarde, čini oko 43 odsto BDP – a, dok u Federacije BiH 6,4 milijarde, iako veći za 200 miliona od Republike Srpske, čini svega 21 odsto bruto društvenog proizvoda.
„Republika Srpska je prvo po broju stanovnika duplo zaduženija od Federacije. A druga stvar jako bitna, Federacija je to mudro odradila, sve zajedničke projekte na nivou države, oni iskoriste pa grade, evo vidimo kako se zapadna Hercegovina izgradila“, poručuje ekonomista i diplomata Draško Aćimović.
Sve ovo je uticalo da budžetski deficit Republike Srpske, prema posljednjim dostupnim podacima, iznosi 2,8 odsto BDP – a, dok je u Federaciji BiH sasvim suprotno, koja je čak i u blagom suficitu za oko 1 odsto.
(BN) Foto:BN
