Profesor Zubić: Na Marsu bi se ljudi zbog gravitacije kretali kao LeBron na zagrijavanju

Prije par sedmica NASA-in rover je sletio na Mars, ali ono što je nama još zanimljivije jeste da je rover sletio na Marsov krater Jezero, nazvan po bh. opštini, a smatra se da je ovo područje prije gotovo 4 milijarde godina bilo ispunjeno vodom. Kakav je ovo korak za NASA-u a kakav za čovječanstvo, zašto je Mars zanimljiv i je li moguće da ljudi jednom odu na Mars, razgovarali smo u današnjem izdanju emisije Iza naslova sa jednim od najpoznatijih profesora geografije Vedranom Zubićem.

Na početku razgovora objasnio je zašto je ljudima Mars tako interesantan.

– Mars je još od antičkog i predantičkog perioda bio zanimljiv. Na Marsu smo prvi put vidjeli da se planeta može kretati kontra. Ne kreće se Mars, naravno, kontra, nego kako se Zemlja revoluira, gleda Mars na različitim stranama neba. Pa se dešava da vam radi kao brisač na šoferšajbi. Odatle mi to i zovemo “planetos”. Kada govorimo o modernom dobu, nama je zanimljiva priča. Ali ako ćemo pošteno, finansiranje projekata na Marsu je finansiranje litološke eksploatacije Marsa. Prve četiri planete Sunčevog sistema, Merkur, Venera, Zemlja i Mars su terestičke planete, ili u prijevodu, slične su. To znači da su građene od elemenata sličnih i sa sličnom specifičnom težinom. Ono što vam potencijalno može nedostajati i što eksploatišete na Zemlji, možda, odnosno trebalo bi da nađete na Marsu, ističe Zubić i navodi da je to primarni razlog eksploatacije, te objašnjava koji je sekundarni razlog.

– Određivanje toga da li je nekada postojao život. Napomena gledateljima, na Zemlji je prije otprilike 3,5 ili 3,6 milijardi godina, kada je počela perioda koja se zove proterozoik (proteros – prvi, zos – život), došla je kometa, donijela led i prašinu koji je iz biološke kaše razvio život. Pretpostavka je da je neka slična kometa, “sestra kometa” ili “brat kometić”, došao na Mars i tamo donio potencijalni život.
Pa ćemo to kao istražiti. Ono što je veoma bitno kada posmatrate taj površinski elemenat kratera Jezero, tamo su ostali sedimenti koji su tipično fluvijalni, nizijsko-riječni. To vam je klasična glina koju ćete naći u donjem toku Vrbasa, Bosne ili Drine. To je, dakle, tipični sediment, i na račun toga mi pretpostavljamo, bila je rijeka, onda ljudi očekuju gdje će sada ta rijeka. Nije to baš prejkučer bilo, ali mi inače u geologiji tražimo po sedimentima šta se ustvari dešavalo. Tako da bih ja rekao da je astrolitologija u pitanju, odnosno eksploatacija ljudi i blaga, jer ako je jednom bio život tamo, što ga ne bismo ponovili, navodi Zubić.

Objasnio je i koliko bi bilo moguće da ljudi nekada odu na Mars.

-Prvo, mi ne bismo tamo stigli, nema kisika. Doduše, ima ga u malim tragovima. Mars ima atmosferu, da ne bude zabune, samo što je ona 95 posto ugljički dioksid. Kada biste tamo uspjeli prebaciti amazonsku prašinu i alge iz okeana, one bi pojele taj CO2 i formirale kisik ovog tipa. Da ne bude zabune, ni zemljina atmosfera nije bila ovog hemijskog sastava, bila je malo drugačija. Drugi problem bi bilo to što Mars ima tri puta manju gravitacionu silu. Svi bi se kretali kao LeBron James na zagrijavanju. Tri puta više bi mogli skakati. Masa bi ostala ista, ali bi tri puta manja bila težina. Imali biste i evidentan problem velike termičke amplitude. Mars nema mogućnost da zadrži energiju “preko dana”, a inače ima sličnu rotaciju kao Zemlja. Rotacija mu traje 25 sati. No, međutim, preko dana njemu bude samo -60 stepeni Celzijusa, a navečer bude -220. Ne možemo tu opstati. Ne treba zaboraviti ni razna zračenja sunca i sunčevog spektra na koja čovjek nije akomodiran. Trebali bismo imati raznorazna odijela i zaštitu da bismo tamo uopće opstali, kazao je Zubić.

Govorio je i o resursima Zemlje, te istakao da ona ne ostaje toliko bez resursa koliko se ljudi bezobrazno ponašaju.

– 33 milijarde ljudi se mogu prehraniti na Zemlji. A šta je problem? To što 100 miliona kavijara se maže po ramenima a neko nema ni vodu da pije. Neravnomjerna raspodjela dobara će nas više upropastiti. Mi ćemo uništiti tri rijeke da dobijemo struje u dvije utičnice. Fascinantno mi je da se troše milijarde da se uništi ova planeta, a istovremeno se milijarde troše da “zauzmemo” drugu planetu, ocijenio je.

Pogledajte cijeli razgovor: