Manje od sedam dana prije finala Kupa Maršala Tita protiv Crvene zvezde 1991. godine u saobraćajnoj nesreći poginula mu je desetomjesečna kćerka, ali je odlučio igrati na molbu tadašnjeg trenera Hajduka Joška Skoblara.
“To su meni bili možda zadnji dani karijere. Znao sam šta se događa. Na tom sam finalu stavio ruku na srce i pjevao jugoslavensku himnu. Zbog toga sam otjeran iz Hajduka, znam i odakle je došla naredba, sve znam, ali to je život. Sa životom se moramo boriti, ali ne da ti neko uzme istinu, a ovo je moja istina”, rekao je Hadžiabdić inače mlađi brat legendarnog bh. i Veležovog lijevog beka Džemala Hadžiabdića Čorbe.
To je i utakmica koja je obilovala nemilim scenama, a posebno su prednjačili Igor Štimac s jedne i Siniša Mihajlović s druge strane.
Sudija Adem Fazlagić iz Čapljine isključio ih je obojicu, a od njega je to tražio upravo Hadžiabdić s kojim se od ranije poznavao.
Pročitajte još
“Jedan drugom šta su govorili na terenu, to je meni kao Mostarcu bilo neshvatljivo. To su bile toliko nacionalne bljuvotine između njih dvojice da je to…”, kazao je Hadžiabdić.
Hajduk je pobijedio u tom meču golom Alena Bokšića u 65. minutu, a samo tri sedmice kasnije Zvezda je postala prvak Evrope pobjedom na penale protiv Marseillea.
Mili Hadžiabdić je rođeni Mostarac koji je karijeru počeo u Veležu sa svojim starijim bratom Džemalom. Igrao je na poziciji desnog beka. Za prvi tim debitovao je 1980. u sedamnaestoj godini, kada je trener Veleža bio Miloš Milutinović. Dres Rođenih je nosio deset sezona, te je osvojio dva Kupa, nakon čega je prešao u Hajduk.
Hadžiabdić je od februara 1990. do maja 1991. godine skupio 77 nastupa za splitski klub te postigao tri pogotka.