U cijelom svijetu i u Evropi sve su glasniji zahtjevi za smanjenjem stakleničkih plinova (gasova) uvođenja obnovljivih energija,goriva koja nisu fosilni. Koliko se istovremeno angažiraju tehnološko-hemijske nauke u smislu smanjenja štetnosti i smanjenju količine neželjenih gasova?
Naravno u svemu tome postoje i sasvim konkretne ekonomske ideje, a koliko tzv nezagađujuće tehnologije i proizvodnje energije utiču na zagađenja prostora i njegovog siromašenja prije nego vjetrene elektrane se razmašu, prije nego se el.vozila zakotrljaju cestama…?
I da koliko same ceste utiču na zagađenja prostora??
Pitanja je mnogo!
Odgovora nažalost sem s političkih (ekonomskih) vrhova veoma malo.Malo je tumačenja i ideja sa stručnih nivoa. Zašto je to tako nije teško razumjeti.
Posljedice???
O njima uistinu semalo piše, govori ma s koje strane i ma kog nivoa.
Osvrnut ću se samo na CO2, na geološku podlogu i visoka rastinja.
Činjenica je da se šumske površine smanjuju iz mnogih razloga. Visoka rastinja (odabrana) mogu u mnogome smanjiti pa i zaustaviti erozivne procese, doprinijeti balansu kruženja vode, zaustaviti bježanja tla (posebno u poljoprivrednim prostorima) mogu zaštititi ceste od utjecaja vjetrova i oborina. Mogu doprinijeti mikro klimi urbanih prostora i povećati kvalitetu življenja …
Veliki dio naših prostora je karstan (krečnjačkog sastava). Nije nepoznato da ogoljeni krečnjaci emituju ogromne količine CO2 (ugljen dioksida). Bilo bi zanimljivo koliko takvi prostori emisiju neželjenih gasova, a koliko industrija i saobraćaj, odnosno ljudske produkcije. Neki podaci postoje! Veoma tacni i podaci koji se kod nas – na našim prostorima veoma malo koriste u praksi, i s ciljevima očuvanja životne sredine.
Da napomenem samo da oko 7% emisije CO2 nastaje prilikom prerade krečnjaka u cement. No to je jedan podatak.Zagrijavanjem krečnjaka, njegovom reakcijom atmosferom markantno se povećava ispuštanje CO2.
Pomenut ću i tresetišta – močvare (svojevremeno zamke za CO2) sada bez vode i otvoreni reagujući s atmosferskim kisikom postaje exporter CO2.
Globalno: Hektar sume dnevno potroši oko 4 tone CO2, a oslobodi oko 3 tone O2 (kisika)!
Ako uzmemo samo ovaj podatak u obzir onda je jasno šta bi zeleni urbani prostori značili za život i lokalnu klimu dotičnog prostora. Prilikom proizvodnje cementa – za jednu tona cementa stvori se i oko 600 kg CO2…
Nameće se pitanje: Ako već postoji lov,trgovina, politike koje se odnose na pitanje smanjenja CO2 onda zašto se ne pristupi na Alpsko – Dinarskim prostorima pošumljavanju goleti, povećanju šumskih pokrova sto bi bilo ne samo smanjenje negativnih emisija gasova nego bi to bio i doprinos stabilizaciji hidro-klimatoloških promjena (varijacija), a naravno bio bi to i ekološko-biogeografsko- ekonomski snažan pomak naprijed.
Ako samo pogledamo efekte poplava u Italiji na Balkanu…
Ako pogledamo samo kostanja šteta uzročnih poplavama onda bi neko naprosto morao pokrenuti ova pitanja na nivou EU, a kod nas na Balkanu da i ne kazujem. O smanjenju emisija CO2 ne treba ni govoriti.
Dakle, ne vidim nikakvog razloga da lokalne DPZ-e,države, međudržavne suradnje, univerziteti,drugi zainteresirani kao udruženja, vodne zajednice,odgovarajuća ministarstva ne pokrenu adekvatne i potrebne aktivnosti međusobno i putem EU – putem projekata, a u cilju zaštite i poboljšanja životnih stanja,očuvanja prirode i prirodnih procesa s efektima sveukupnih ekološko ekonomskih pozitivnih rezultata.
(Jajce Online)
