Piše: prof.Zehrudin ef. Hadžić, glavni imam MIZ Jajce
Večeras sam, kao i obično, šetao sa suprugom i kćerkicom. Prolazeći pored pekare kod prve kapije, naišli smo na našeg Kliku koji je bio jako uzrujan. Pokušao sam ga smiriti, razgovarati s njim, međutim bezuspješno…
Polupao je veliku vaznu, razbacivao sve oko sebe i galamio. Naravno, moja kćer se uplašila i pitala je zašto lupa i galami.
Rekao sam joj da je bolestan i da nije kriv, jer on nije svjestan onoga šta radi.Pitala je još je li on ne voli Jajce.
Ovaj odgovor sam prešutio!
Nisam pozvao policiju, niti bilo koju ustanovu koja bi trebala da brine o Kliki.
Mnogo puta do sada sam zvao, pisao i govorio sam mnogo puta svugdje. Bezuspješno! Dok ustanove i nadležni prebacuju odgovornost jedni na druge, i pozivaju se na zakon i pravilnike, naš Kliko je prepušten sebi i ulici.
A prolaznici su prepušteni slučajnosti da neko od njih jednog dana bude na mjestu velike betonske, večeras razbijene vazne.
Kliko nije kriv!
Mi smo, zakon je, nadležni i ustanove za brigu o ljudima s posebnim potrebama.
Svi smo krivi, svi osim Klike. Međutim, dok neko ne nastrada, i dok ne budemo u centru medijske pažnje zbog nasilja na ulici, ne daj Bože, neće se dugoročnije pomoći Kliki i njemu sličnima.
(Jajce Online)
