Emina Žuna: Dječije pismo Titu

Dragi Tito,

zovem se Emina Žuna, imam 6 godina i živim u Jajcu s mamom, tatom i sestrom. Sljedeće godine ću krenuti u školu, ali već znam da čitam i pišem. Moja mlađa sestra se zove Esma i ima 3 i po godine. U našoj dnevnoj sobi se nalazi tvoja bista.

Nekoliko puta sam pokušala da je podignem, ali nisam mogla jer je od kamena i preteška. Dragi Tito, meni je najviše u životu žao što se nisam rodila dok si ti bio živ. Da sam živjela makar jedan jedini dan.

Moja rodica Šejla se rodila 1980. godine i bila je živa kad si i ti bio živ i ja bih voljela da sam starija, samo da sam živjela kad i ti. Neku noć sam sanjala ljude u plavim mantilima koji su u jednoj tvornici napravili lijek kojim te mogu oživjeti i probudila sam se od sreće. Nadam se da će se to jednog dana stvarno desiti.

Neki dan je bila sirena za tvoj rođendan, ili dan kad si umro. Ne sjećam se koja. Igrala sam se vani s Mirelom i odjednom je zasvirala sirena. Strina je prolazila i ukipila se. Ja i Mirela smo je gledale, onda je ona zovnula i pitala je šta joj je, ali strina nije odgovarala dok nije prošla sirena. Onda nam je rekla da smo i mi trebale stati mirno i ne progovoriti ništa dok ne prođe sirena. Nisam znala, izvini dragi Tito i jedva čekam kad će opet biti sirena da se ukipim na mjestu. Neću mrdnuti ni pričati dok ne prođe.

Do tad te puno pozdravlja i voli,

Tvoja Emina! Jajce, 1987. godine.

 

 

(Jajce Online)