Search
Close this search box.

Da li je otkriven razlog zašto možda nikada nećemo pronaći vanzemaljce?

Podijeli članak:

Da li je razlog zašto još nismo pronašli vanzemaljce nigdje u svemiru zato što ne mogu zapaliti vatru?

To je ideja koju su iznijeli naučnici u novom radu, sugerišući da život na egzoplanetama s niskim sadržajem kiseonika ne bi mogao generisati izgaranje – vitalni korak u razvoju ljudske tehnologije.

Jednostavno rečeno, bez vatre ljudi ne bi bili ovdje gdje smo danas.

Naravno, nismo “otkrili” vatru – ona se događa prirodno – ali dokazi sugerišu da su ljudi prvi put naučili kako je kontrolisati prije 300.000 do 400.000 godina.

Zahvaljujući tim pionirima vater, to je ranim civilizacijama omogućilo kaljenje i oblikovanje metala, što je prvo dovelo do bronzanog, a potom željeznog doba. Tokom hiljadugodišnjih perioda to je rezultiralo izumom motora s unutrašnjim izgaranjem, revolucijom u našoj istoriji.

Neki takođe tvrde da je kuvanje hrane dovelo do širenja našeg mozga, što je dodatno omogućilo nevjerovatan razvoj ljudi.

U biti, bez vatre nema ni “fensi” budućnosti.

Ali zašto se to ne može učiniti na drugim planetama?

Pa, laboratorijski eksperimenti su pokazali da atmosfere s nivoom kiseonika ispod oko 18 odsto ne dopuštaju potpuno izgaranje. Dakle, čak i da život postoji negdje drugo, bez obzira na to koliko su pametni, šanse su da nikad ne bi mogli razviti dovoljno naprednu tehnologiju da nas pronađu ili nam pomognu pronaći njih.

“Možda imate dovoljno kiseonika u atmosferi egzoplaneta da imate složeni višestanični život, ali možda nemate dovoljno kiseonika da započne izgaranje”, rekao je koautor, profesor Amedeo Blabi, govoreći za “New Scientist”.

Naučnik sa Univerziteta u Rimu, zajedno s koautorom profesorom Adamom Frankom s njujorškog Univerziteta Ročester, sugeriše da bi ovo “usko grlo” za stvaranje naprednih civilizacija moglo objasniti zašto tek trebamo pronaći život izvan Zemlje – a zauzvrat potencijalno rješava Fermijev paradoks.

Nazvan po italijansko-američkom fizičaru Enriku Fermiju, koji je navodno tokom ručka jednog dana 1950. postavio pitanje “gdje su svi?”, odnosi se na neslaganje između nedostatka dokaza o naprednom vanzemaljskom životu i vjerovatnosti njegovog postojanja, s obzirom na samu veličinu svemira.

S druge strane, postoji i mogućnost prevelike količine kiseonika, što čini život jednako teškim kao i nedostatak.

Prema stručnjacima, nivoi kiseonika između 18.5 odsto i 21 odsto su idealni, ali ako se koncentracija popne iznad 30 odsto, vjerovatnost da će rašireni požari uništiti život bila bi vrlo velika jer bi izgaranje bilo tako jednostavno, upozorio je profesor Frank.

Dok nekoliko teleskopa koji posmatraju egzoplanete trenutno imaju sposobnost detektovanja atmosferskih nivoa kiseonika, svemirski teleskop James Webb počinje pratiti atmosferske nivoe kiseonika na egzoplanetama mjereći promjene u infracrvenom svjetlu pri sudaru molekula O2, prenosi “Metro“.

“Tek smo počeli tražiti atmosfere zemaljskih planeta. Ovo je uzbudljiva stvar – sada smo na granici”, rekao je profesor Frank.

Podijeli članak:

Drugi su čitali

Pročitajte još članaka