Bosna i Hercegovina još ne može do kredita Evropske unije od 250 miliona eura za sanaciju ekonomskih posljedica prouzrokovanih pandemijom koronavirusa.

Naša zemlja, za razliku od skoro svih ostalih koje su uključene u program makrofinansijske pomoći, još nije potpisala Memorandum o razumijevanju na osnovu kojeg bi sredstva mogla postati operativna. I dok u pojedinim medijima već kruže špekulacije da neki nivoi vlasti koče proces, zvaničan odgovor je da se čeka da prođu godišnji odmori.

[embedded content]

250 miliona eura za oporavak bh. ekonomije, po svemu sudeći, neće stići do kraja godine. Među osam potpisnika Memoranduma o razumijevanju, koji je preduslov za dalje aktivnosti, nema Bosne i Hercegovine.

U pojedinim medijima pojavila se informacija da su kočnica vlasti Republike Srpske, jer žele da entiteti budu posebno pomenuti u raspodjeli. Iz resornog ministarstva demantuju te navode. Tvrde da su na vrijeme dali komentare, kao i svi ostali učesnici pregovora sa federalnog i državnog nivoa kao i iz Brčko Distrikta, te da je Evropska komisija tražila da se pregovori privremeno prekinu zbog sezone godišnjih odmora.

Iz Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine očekuju da će se pregovori nastaviti krajem avgusta. Iz Evropske komisije odgovaraju da trenutno analiziraju komentare, te da će nakon toga raditi na postizanju dogovora. Bez obzira na to, činjenica je da rokovi koje su prvobitno predvidjeli neće biti ispoštovani.

Evropska komisija navodi da bi sredstva makrofinansijske pomoći trebalo da budu dostupna tokom 12 mjeseci u formi zajmova po povoljnim uslovima, te da bi trebalo da se koriste za rješavanje hitnih finansijskih potreba. Tvrde da bi prva tranša trebalo da bude uplaćena neposredno nakon potpisivanja memoranduma, a druga ili u posljednjem kvartalu tekuće, ili u prvom kvartalu naredne godine. Pošto Bosna i Hercegovina taj dokument još nije potpisala, neizvjesno je kada bi, i kada ga potpiše, novac mogao biti pušten.

Evropska unija odobrila je kreditna sredstva od ukupno tri milijarde eura za pomoć partnerskim zemljama čije su ekonomije u najvećoj krizi. Pregovori se nastavljaju sa Tunisom i Bosnom i Hercegovinom. Ekonomisti poručuju da ne treba zaboraviti da se radi o kreditu, a ne o bespovratnoj pomoći, ali da je u ovako teškoj situaciji čak i zaduženje nužno.

“Neophodni su, pogotovo za zdravstvo koje nam je u ovom momentu u izuzetno teškoj situaciji. Mislim da se mora pokazati jedna ozbiljnost u ovom momentu i pokazati šta je zaista naš put, želimo li da idemo u Evropsku uniju, želimo li mi kandidatski status”, smatra ekonomista Draško Aćimović.

Za razliku od aranžmana sa MMF-om, ovaj kredit nije bez uslova. Iz Evropske komisije navode da uz njega ide implementacija određenih politika koje se odnose na poštovanje ljudskih prava, demokratskih principa i vladavinu prava.

bhrt.ba