piše: Arnela Delić

Radim u staračkom domu i glavni mi je cilj da širim pozitivnost među silnim negativnostima koji kruže svijetom, a pogotovo na našim prostorima. Svi ćemo mi doživjeti starost, trebamo nemoćnim pružiti maksimalnu ljubav…

Moja Ljubica. Ona je ljubav. Sreća koju osjetim i u pola sedam kad nenaspavana i umorna dođem na posao.

Ma ko još voli rano ustajati?

Često odmah provirim u sobu da vidim šta mi radi moja Ljube, da je poljubim jednom i da “opalimo” jedan selfie pun sreće.

Nekad ne odem.

Ne odem, jer ona mene čeka kraj vrata, gledajući kroz staklo. Sreća koju osjetim i kad žurim kući iz noćne smjene mrtva, umorna. Ona je moja djetelina s četiri lista.

Ma šta četiri?

S osam listova!

Ne zna ona moje ni ime. Ne zna, jer bolest uvijek izabere pogrešne ljude. Ali ona zna ko sam kad me ugleda i odmah širi svoje ručice. A ja znam da me mnogo voli svojim čistim srcem.

Voli ona svakoga, ona je moja dobrica.

Kad raširi svoje ručice, knedla sreće mi u grlu stane. Pričam i pišem samo o njoj, jer ona je moj favorit. A svi mi, u bilo čemu imamo svog favorita zar ne? Ljudi moji, širimo ljubav.

I ovu, i onu, i ovako, i onako. Od ljubavi se živi, od svega ostalog se preživljava. Za ovo ne trebate ići u školu, na fakultet.

Za ovo nekoliko ne treba dati ni manju, ni veću platu.

Samo budite iskreni, širite pozitivne misli i volite!

 

 

(Jajce Online)