Albansko čudo – u čemu je bila tajna

Za većinu, Albanija je izgledala beznadežno. Sada je preokret Albanije izvor nade za ostale, napisao je ekonomista Rikardo Hausman.
Pre pet godina, Albanija se suočila sa stvarno lošom situacijom. Grčka i Italija su izlazile iz krize evra, doznake i prilivi kapitala su pali i ekonomija je pretpela ozbiljno usporavanje, piše profesor Rikardo Hausman, tvorac mapa ekonomskih klastera.

Fiskalni deficit, podseća on u svojoj kolumni, porastao im je na više od 7% BDP-a, u trenutku kolapsa pristupa spoljnim finansijskim tržištima, a domaće kamatne stope su bile visoke.

Pored toga, kompanija za distribuciju električne energije je bila u operativnoj i finansijskoj krizi, jer nije mogla da plati struju koju je trebalo kupiti od kompanija za proizvodnju električne energije. Neizmirene obaveze i vlade i elektroprivrede podstakle su povećanje nenaplativih kredita u bankarskom sistemu. Svi faktori katastrofalnog ishoda bili su prisitni.

Ubrzo potom, ekonomija počinje da raste stopom od 4, 2 odsto, što je dovelo do dvocifrenog rasta izvoza u poljoprivredi, rudarstvu, proizvodnji, energetici, turizmu i poslovnim uslugama.

U periodu kada su ekonomije kao što su Argentina, Turska, Nigerija i Južna Afrika suočene sa padom valute i povećanjem kamatnih stopa, Albanija ima najniže kamatne stope i snažnu valutu.

Ukoliko bi održala sadašnju stopu rasta, smatra ovaj ekonomista, Albanija bi mogla u doglednoj budućnosti da stigne Nemačku, kada je reč o prihodu po glavi stanovnika.

U čemu je bila tajna preokreta Albanije?

Prvo, za razliku od mnogih zemalja koje odlažu akciju sve dok ne bude prekasno, premijer Edi Rama pozvao je MMF čim je stupio na vlast u septembru 2013. Njegova vlada je tada pregovarala o programu koji je omogućio Albaniji da dobije finansijsku podršku, i tako stavi svoju fiskalnu kasu u red. Trogodišnji program završio se uspešno skoro pre dve godine, a odnos duga prema BDP-u ostao je u opadajućem trendu.

Ove godine smanjuje se za 2,5% BDP-a, dok zemlja značajno širi budžet za javne investicije.

“Da bi mogli da raste i pored fiskalne konsolidacije, nešto drugo mora da vuče ekonomiju, obično izvoz. I izvoz raste u Albaniji – video sam da to nije zbog puke sreće, već neumornih napora da se iskortiste prilike”.

Umesto da juri poziciju na Duing listi, piše ugledni profesor, Albanija je napravila prioritete u svojoj politici, svesna problema. Ta praksa je već poznata i počinje evidentiranjem problema, identifikovanjem njegovih uzroka i pronalaženju načina za njegovo rešavanje.

To je dovelo do mnogih ideja koje su se pokazale kao moćne. U poljoprivredi na primer, pomogli su malim poljoprivrednicima da se povežu sa boljim tehnologijama i profitabilnijim tržištima, stvarajući bum u izvozu povrća. U elektroenergetskom sektoru vlada je usvojila neuobičajenu strategiju promene ponašanja građana kada je reć o krađi električne energije i neplaćanju, što je u 2015. godini dovelo do preokreta od gotovo 2% BDP-a.

Isto tako, konsultantske grupe u proizvodnji i turizmu su identifikovale oblasti za poboljšanje. Albanija je uložila u oporavak svojih starih gradova i sada investira u 100 sela sa snažnim agro-turističkim potencijalom. Nije ni čudo što turizam raste dvocifrenim stopama.

Šta više, ambasadori zemlje sada koriste zajedničku strategiju za promovisanje stranih ulaganja kroz direktan angažman sa firmama. I kreatori politike sada angažuju albansku dijasporu.

Novine nisu bile samo na nacionalnom nivou. Erion Veliaj, gradonačelnik Tirane, utrostručio je opštinske prihode od preuzimanja u 2015. godine.

Lekcije za druge zemlje su jasne. Uspeh prilikom nedaća se dešava kada vlade postanu svesne svoje situacije i slabosti, onda da mogu da definišu i usmere svoje ciljeve i neumorno traže načine za postizanje tih ciljeva. U ovom procesu zemlje nisu same, poručuje profesor.

Sistem međunarodne finansijske pomoći pod vođstvom MMF-a i institucija za razvoj finansija može biti od velike pomoći. Ali zemlje moraju da shvate kada i kako najbolje da ih koriste. Te institucije mogu da poboljšaju vladine kapacitete, ali ne mogu da zamene posvećenost vlade.

Lekcija za Evropsku uniju je takođe jasna: kada razmišljate o zemljama pristupnicama poput Albanije i ostatka Zapadnog Balkana, važno je gledati ne samo na to što su ove zemlje bile, već i na to šta one rade kako bi postale to što žele.

Za većinu, Albanija je izgledala beznadežno. Sada je preokret Albanije izvor nade za ostale, zaključio je Rikardo Hausman.