Jajce i poslije više od sedam decenija simbol jedinstva

U više od 50 škola u Bosni i Hercegovini, nastava se odvija po planu – dvije škole pod jednim krovom. To znači da se djeca različite nacionalnosti ne miješaju i da svako uči na svom jeziku.

Ta praksa, koja je po završetku rata služila da ohrabri povratak raseljenih, sada je uzrok segregacije mladih, koji to ne žele. Protest protiv jednonacionalnih odjeljenja počeo je u Jajcu – i raširio se po cijeloj Bosni i Hercegovini.

Tamo gdje je Avnoj 29. novembra 1943. ujedinio drugu Jugoslaviju, u ratu izdijeljenu na pet okupiranih zona, nešto je po čemu su mnoge generacije pamtile Jajce. Današnja omladina u tom gradu trudi se da takođe uđe u istoriju. Opet po jedinstvu.

Budući konobari, auto-mehaničari i građevinci u ovoj srednjoj školi u Jajcu nisu dozvolili da se školuju na različitim jezicima i budu odvojeni u nastavi. Kada je došlo do toga, uzeli su zastave tri naroda i protestno prošetali ulicama tog grada.

Jer dosta im je bilo, kažu, što su u osnovnoj školi učili svako na svom jeziku, kada su bili mnogo mladi da reaguju. Sada, sigurni su da jezik kojim govore nije nešto što ih razdvaja.

Nikolas Rimac jedva je punoljetan. Godinu dana se bori da njega i buduće generacije u BiH političari ne odvajaju po nacionalnosti, sakrivajući se iza školskih klupa.

“Kao učenik ove srednje škole, osjećao sam odgovornost da zapravo moram braniti svoju školu. Kao što bi svaki domaćin branio svoj dom”, rekao je Rimac.

Za sada su ga odbranili. A, poslije Jajca, učenici koji ne žele razdvojenost počeli su da se javljaju i u drugim gradovima.

“Bacili smo toliki kamen u more, da smo izazvali talase za koje ni mi sami nismo znali da možemo izazvati”, kaže Rimac.

Učenici koji dijele lekcije bila bi brza novinarska metafora. Siromašna da opiše koliko su veliku jedinicu dali starijima.

“Ta lekcija je adresirana na sva vrata, počevši od mene. Jer oni su baš pokazali hrabrost, neviđenu hrabrost i pokazali su da se nešto može uraditi”, rekla je profesorica fizike Sabina Ružđić.

Na pitanje zašto odrasli nisu reagovali na segregaciju, profesorica književnosti bira riječ zajedničku za sva tri jezika.

“Taj strah da se javno to kaže uvijek je prisutan”, kaže profesorica književnosti Amela Kavazbašić.

Nikolas vjeruje da će i stariji jednog dana smoći hrabrosti i da će shvatiti.

“Naravno, šokantno je što do sada nisu shvatili, ali svi će jednog dana shvatiti i reći sebi: pa ja stvarno mislim da je dosta bilo. Svi će jednog dana stati, pogledati sebe u ogledalo i reći – pa mi nismo uopšte tako različiti. Imamo nos, imamo oči, dišemo isti vazduh, jedemo istu hranu, ja mislim da je vrijeme da se shvati da nema razlike”, rekao je Nikolas Rimac.

 

 

(rts.rs/korišteni video snimci: Samed Žužić)